Suzana Paunović: Srbija više od Evrope poštuje manjine

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, o visokim standardima koje primenjujemo. Ukupno 31.145 učenika osnovnih škola celokupnu nastavu sluša na čak osam manjinskih jezika.

suzana vecernje novosti intervju

 

OCENA da Srbija ograničeno napreduje u oblasti ljudskih prava, posebno primedba da imamo neadekvatan sistem azilne zaštite, jednostavno ne uvažava ostvareni napredak. Ovako Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, komentariše poslednji izveštaj “Hjuman rajts voča” o stanju u oblasti ljudskih prava u Srbiji.

Ona dodaje da su i Evropa i SAD odale priznanje Srbiji povodom izuzetnog prijema i ophođenja prema migrantima i da je teško da mi imamo konačan odgovor na izbegličku krizu kada je ni Evropa još uvek nema. Napominje i da je Vlada pripremila Akcioni plan za poglavlje 24 u okviru koga su predviđene i mere za poštovanje prava tražilaca azila.

* U pomenutom izveštaju upozoravaju i na diskriminaciju Roma, posebno u oblasti stanovanja. Da li su ovakve primedbe osnovane?

- Postoji veliki napredak u zaštiti prava romske zajednice, koja, prema popisu, broji 147.000 građana, a prema procenama lokalnih samouprava čak i duplo više. Obezbeđujemo humana rešenja za njihovo stanovanje, poput kupovine seoskih domaćinstava i socijalnih stanova. Sada znamo da stanuju u 583 neformalna naselja i šta kome nedostaje. Oko 30.000 Roma u poslednjih pet godina obezbedilo je lična dokumenta, tako da nam to nije više tema nove strategije. U periodu do 2025. godine fokusiraćemo se na obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje i socijalnu zaštitu.

* U nekim ranijim izveštajima evropskih tela Srbija je ocenjena kao zemlja koja poštuje manjinska prava i iznad standarda EU. Da li se nešto promenilo?

- Izveštaji Saveta Evrope nemaju značajne primedbe u ovoj oblasti. Postavili smo visoke standarde zakonima, pa je teško uvek ih dostići u praksi, ali na tome radimo. Kada je reč o manjinama, naša zemlja je te standarde postavila više nego mnoge države EU. U prethodnom periodu najveći napredak imamo u oblasti obrazovanja na manjinskim jezicima. U 2015. godini predsednik Vlade se sastajao sa predsednicima nacionalnih saveta češće nego svi predsednici vlada u prethodnih desetak godina. Taj dijalog omogućio je brže rešavanje zahteva koji su dolazili od nacionalnih saveta.

* Na koliko jezika se uči u školama? Da li je neka manjina ostala uskraćena za pravo učenja maternjeg jezika?

- Ukupno 31.145 učenika osnovnih škola celokupnu nastavu ima na osam manjinskih jezika, a predmet nacionalni jezik sa elementima kulture uči još 6.889 đaka na dodatnih 13 jezika. U srednjim školama, u prvoj grupi je 11.299 učenika, a u drugoj 434 đaka. Rešeni su i problemi kadrova koji će predavati na nekim jezicima, poput romskog, odobren je veći broj uxbenika...

PARADA UZ TOLERANCIJU

LGBT zajednica bila je zadovoljna održavanjem Parade, ali su primedbe kritičara ove Vlade da je bilo previše policije...

- Uvek se nađe neko ko će da kritikuje. Dok nije bilo Parade, to je bio problem, a onda, kada smo obezbedili slobodu okupljanja građana, sporno je koliko ih je policajaca čuvalo. Važno je da je Vlada obezbedila slobodu okupljanja i da su građani reagovali na poslednju Paradu mnogo tolerantnije nego na prethodnu.

 

Izvor: Večernje novosti