Intervju Suzane Paunović za novine "Naše mesto"

1. Kada su u pitanju ljudska prava u Srbiji, odnosno praksa na terenu, gde se ona najviše krše, a gde imamo eventualno manje problema nego neke druge evropske zemlje?

Mislim da se ova Vlada na jedan temeljan, sistematičan i posvećen način bavi ljudskim pravima. Naša zemlja, svakako, ide uzlaznom putanjom na ovom planu i to je ono što je dobro. Svesni smo činjenice da nas na ovom putu čeka još puno posla i da postoji potreba da se i dalje radi na unapređenju položaja, žena, osoba sa invaliditetom, starijih osoba, dece i pripadnika romske nacionalne manjine, i te teme su za nas važne.  

Praksa je pokazala da pored aktivnosti ministarstava i jedinica lokalnih samouprava, projekti i inicijative nevladinih organizacija koji se realizuju širom Srbije značajno doprinose boljoj primeni zakona i borbi protiv diskriminacije. Pored domaćeg normativnog okvira redovno se prati i primena preporuka koje kao država potpisnica međunarodnih konvencija u oblasti ljudskih prava dobijamo u procesu monitoringa primene ovih dokumenata. Za razliku od nekih zemalja koje još nisu uspostavile nezavisne institucije koje štite ljudska prava, mi ih u Srbiji imamo. Mislim da najbolju sliku po pitanju poštovanja ljudskih prava i stepenu tolerancije u našem društvu odslikava odnos naše zemlje i naših građana tokom trajanja migrantske krize kada je kroz našu zemlju prošlo gotovo milion ljudi.  

 

2. Kada govorimo o ljudskim pravima, najčešće se prvo pomisli na prava manjina – etničkih, seksualnih i drugih. Međutim, šta je sa borbom sa osnovna ljudska prava – na život, rad, slobodu kretanja, slobodu govora, koja se u poslednje vreme sve više guraju na dno lestvice prioriteta?

Ne postoji gradacija ljudskih prava, ona su u našoj zemlji ustavom i zakonom  zagarantovana i imaju jednak tretman. Ostvarivanje ekonomskih prava i bolji život svih građana su ključni prioritet Vlade. Bolje ostvarivanje ovih prava temelji se na ekonomskom položaju građana, obezbeđivanjem sigurnog posla i prihoda za svakog pojedinca i porodicu. Jasno je zbog čega su brojne aktivnosti predsednika Srbije i celokupne Vlade i usmerene na smanjenje stope nezaposlenosti u našoj državi. Benefiti pristojnog posla nisu samo na individualnom nivou, već su vitalni za ekonomiju i čitavo društvo. Podsetiću da je Evropska komisija u aprilu ove godine ocenila da je Srbija najveći uspeh ostvarila upravo u sferi ekonomije.

 

3. Zbog specifičnosti materije, često se dešava da se kroz borbu za ljudska prava vrše i zloupotrebe. Kako to sprečiti?

Moguće zloupotrebe su prisutne i u ovoj oblasti kao i u svim drugim. To dodatno usložnjava ovu ionako osetljivu i kompleksnu problematiku. Važno je konstantno građane upoznavati sa pravima koja im stoje na raspolaganju ali i upozoravati da će se svaki vid zloupotrebe pratiti i sankcionisati u skladu sa zakonom. Kod građana se mora izgraditi svest da  svaki vid zloupotrebe ugrožava kako tu jedinku ili grupaciju tako i sve druge potencijalne korisnike pojedinog vida pomoći ili utvrđenog prava. Ovi slučajevi se moraju pratiti i zbog toga što oni ukazuju i gde je slabost uspostavljenog sistema odnosno kako se može poboljšati funkcionisanje i ujedno učiniti sigurnost građana većom u svakom pogledu.

 

4. Kakva je saradnja Kancelarije sa lokalnim samoupravama i da li ima razlike po pitanju prava koja se krše na lokalu, odnosno u manjim sredinama, i u većim gradovima? Postoji li nekakav "zajednički imenilac"?

 

Saradnja sa lokalnim samoupravama je od ključnog značaja u postizanju napretka u oblasti ljudskih prava. Građani svoja prava ostvaruju u jedinicama lokalne samouprave u kojima žive i puno napora je uloženo da se već postojeći kapaciteti na lokalu povežu i počnu zajedno da rade. Svaka lokalna samouprava ima svoje specifičnosti, što iziskuje i drugačije aktivnosti. Posebno se vodi računa o manje razvijenim opštinama i gradovima u koje se usmeravaju dodatna sredstva kako iz republičkog buxeta, tako i od strane mnogih donatora. Jedan od primera jesu sredstva koja su uplaćena iz fondova Evropske unije za unapređenje položaja i statusa Roma i Romkinja u Srbiji, gde se dosta radilo na lokalu na ovom polju i gde su građani osetili boljitak. Kancelarija za ljudska i manjinska prava je u prethodnom periodu dosta uradila kada je u pitanju promocija ljudskih i manjinskih prava, u saradnji sa civilnim društvom, kako bi svaki čovek bilo da živi u Beogradu, Irigu, Crnoj Travi ili bili kom mestu u Srbiji bio upoznat sa svojim pravima i načinima kako da ih ostvari. Zajednički imenilac je svakako posvećenost lokalnih samouprava pitanjima unapređenja pristupam pravima građana, imajući u vidu da ova pitanja u ranijem periodu nisu na adekvatan način bila prepoznata.

 

5. Dokle se stiglo sa usklađivanjem pravilnika ljudskih prava sa EU? 

U procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, u julu 2016. godine, je otvoreno Pregovaračko poglavlje 23: osnovna prava i pravosuđe. Rad na Akcionom planu za ovo poglavlje, praktično, ujedinio je napore Vlade, lokalnih samouprava i nevladinog sektora. Ovaj akcioni plan prati čitav niz aktivnosti koje država mora da sprovede u određenom vremenskom roku, kako bi mogli da kažemo da smo sistem uspostavili, odnosno ispunili standarde EU na polju vladavine prava i borbe protiv korupcije. Srbija treba da bude u Evropskoj uniji zbog sistema vrednosti koje ona predstavlja, a taj sistem vrednosti je zasnovan na ljudskim pravima. To nije važno samo zbog procesa pridruživanja EU, već zbog svih građana koji u Srbiji žive.


 

6. Dajte nam neki pozitivan primer napretka kada su u pitanju ljudska prava u Srbiji.

Primera je puno, ali mogu da izdvojim način na koji se u Srbiji garantuju i ostvaruju  prava građana, pripadnika nacionalnih manjina i to može da posluži kao primer za čitav region i čitavu EU. Različitosti se u Srbiji poštuju i naša zemlja će nastaviti da vodi politiku zahvaljujući kojoj je u EU prepoznaju kao jednog od lidera u radu sa nacionalnim manjinama i poštovanju njihovih prava. Iskoristila bih ovu priliku da pozovem sve predstavnike nacionalnih manjina da izađu na izbore 4. novembra ove godine i iskoriste svoje pravo da biraju i budu birani.