Paunović posetila Spomen-sobu „Kosmetske žrtve“

Tokom posete Spomen-sobi „Kosmetske žrtve“ posvećenoj kidnapovanim i ubijenim civilima, vojnicima i policajcima na Kosovu i Metohiji, i žrtvama NATO bombardovanja, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović je izjavila da je na ovakvom mestu teško govoriti bez emocija, i da se nada da u našoj zemlji više nikada nećemo imati ovakve spomen sobe.

 Spomen soba „Kosmetske žrtve“ je mesto koje podseća, opominje i ne daje prostor zaboravu na one koji su napustili svoja ognjišta, na one koji su branili svoju zemlju i na one koji su bili krivi samo zato što su pripadali srpskom narodu, navela je Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava koja je sa saradnicima obišla Spomen-sobu „Kosmetske žrtve“.

Republika Srbija je jedina država u Evropi koja se u 21. veku susreće sa problemom dugotrajnog internog raseljenja, dodala je Paunović, navodeći da je trenutno u Srbiji nastanjeno oko 220 hiljada interno raseljenih lica. Odgovornost međunarodnog prisustva i privremenih institucija samouprave u Pokrajini je to što ni nakon 18 godina nisu obezbeđeni uslovi za povratak interno raseljenih lica u AP Kosovo i Metohija.

Fizička i pravna nebezbednost, odsustvo reagovanja na krivična dela protiv života i imovine Srba, dvostruki standardi institucija zaduženih za zaštitu i ostvarivanje prava, otežan pristup javnim službama, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju Srbi i drugo nealbansko stanovništvo u AP Kosovo i Metohija.

Upravo iz tog razloga, istakla je direktorka Kancelarije Republika Srbija je od 2013. godine do sada, 9 puta od različitih ugovornih tela Ujedinjenih nacija, komiteta i Saveta za ljudska prava, tražila da od UNMIK-a pribave informacije o primeni međunarodnih ugovora o ljudskim pravima na teritoriji Kosova i Metohije.

Više puta smo isticali da je važno da mehanizmi Ujedinjenih nacija za ljudska prava steknu uvid u situaciju na polju poštovanja ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, a posebno smo ukazivali da su Srbi i drugi pripadnici nealbanskih zajednica suočeni sa brojnim problemima i grubim kršenjem ljudskih prava.

Svaki put smo na tome insistirali, ukazujući da su svi problemi na polju poštovanja ljudskih prava u AP Kosovo i Metohija isključiva odgovornost UNMIK-a kome je Rezolucijom 1244 povereno upravljanje Pokrajinom u celosti.

Današnja poseta Spomen sobi „Kosmetske žrtve“ simbolično se dešava i na dan odlaska u istoriju Haškog tribunala o čijem radu će upravo istorija i suditi, navela je Paunović.

Ona je dodala da tokom 24 godine svog postojanja, jedino što smo od Haškog tribunala mogli videti jeste selektivna pravda, 1.200 godina zatvora za vojni i politički vrh tadašnje Srbije, i veliki broj oslobađajućih optužbi i kazni koje govore o „pravdi“ Haškog tribunala.

Zbog toga i kažem da će o radu Haškog tribunala suditi istorija, a istoričari će iz spisa i arhivskog materijala Tribunala steći jasnu sliku o događajima u bivšoj Jugoslaviji tokom sukoba 90-tih godina 20. veka, navela je Paunović.