Конвенција о спречавању мучења и нечовечних или понижавајућих поступака и кажњавања Савета Европе

Glavni dokument: 
Конвенције

Конвенција о спречавању мучења и нечовечних или понижавајућих поступака и кажњавања Савета Европе (ETS 126) је међународни инструмент о људским правима легислативног карактера. Одредбама те конвенције утврђена су индивидуална и колективна права, одређене мере за надзор над њиховим поштовањем и основан Европски комитет за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (CPT).

Европска конвенција о спречавању мучења и нечовечних или понижавајућих поступака и кажњавања ступила је на снагу 1. фебруара 1989. године након седме ратификације. Конвенција је новелирана 4. новембра 1993. године (Протокол 1- ETS 151 и Протокол II – ETS 152).

Државна заједница Србија и Црна Гора је ратификовала Конвенцију о спречавању мучења и нечовечних или понижавајућих поступака и кажњавања 2003.године („Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, број 9/2003).

Конвенција о спречавању мучења и нечовечних или понижавајућих поступака и кажљавања Савета Европе

Сходно члану 1. Конвенције, установљен је Европски комитет за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (у даљем тексту: Комитет), који путем посета особама лишеним слободе испитује како се према њима поступа са циљем да, уколико је потребно, повећа заштиту тих особа од мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака. Чланом 2. Конвенције одређено је да је свака држава чланица дужна да дозволи да се, у складу са Конвенцијом, спроводе посете особама које су јавне власти лишиле слободе у сваком месту које је у оквиру њене надлежности.

Комитет организује посете местима на којима се налазе лица лишена слободе да би оценио како се поступа према њима. Таква места су затвори, установе за малолетнике, полицијске станице, центри за смештај притворених имиграната, психијатријске болнице, установе социјалне заштите и слично.

Делегације Комитета имају неограничен приступ овим местима и право да се без ограничења крећу по њима. Оне интервјуишу лица лишена слободе у четири ока и комуницирају слободно са сваким ко може да им пружи информације.

После сваке посете, Комитет доставља детаљан извештај дотичној држави. Извештај садржи налазе Комитета и његове препоруке, коментаре и захтеве за информацијама. Комитет такође захтева детаљан одговор на питања која је покренуо у свом извештају. Ови извештаји и одговори чине саставни део сталног дијалога са дотичним државама.

Сарадња и поверљивост

Начела сарадње и поверљивости садржана су у међународном уговору којим је успостављен Комитет.

Сарадња са националним властима је суштинска за деловање Комитета, јер је циљ да се заштите лица лишена слободе, а не да се државе осуде због злоупотреба.

Друга особина деловања Комитетаје поверљивост. Налази Комитета, његови извештаји и одговори влада су, у начелу, поверљиви. Ипак, врло много информација о раду Комитета је у јавном домену.

Систем посета

Посете обављају делегације, које се обично састоје од неколико чланова Комитета, у пратњи особља Секретаријата комитета и, по потреби, додатних стручњака и преводилаца.

Делегације Комитета обављају посете периодично (обично једном сваке четири године), а по потреби се обављају и додатне „ad hoc“ посете.

Комитет мора да обавести дотичну државу да намерава да обави посету. Након обавештења, делегација Комитета може у било ком тренутку да оде на било које место где се могу налазити лица лишена слободе.

Од дана ратификације Конвенције, Комитет је посетио Републику Србију четири пута и то: 2004. године, 2007. године, 2011.године и, задњи пут, 2015. године. Након задње посете спроведене у периоду од 26. маја до 5. јуна 2015. године, Комитет је, у складу са чланом 10. став 1. конвенције, доставио Извештај Влади Републике Србије о посети, који је усвојио на 88. седници одржаној од 2. до 6. новембра 2015. године. У извештају се наводи да је делегација Комитета, у принципу, имала веома добру сарадњу од стране руководства и особља у посећеним објектима, укључујући брз присуп овим објектима као и могућност обављања интервјуа са приватним лицима лишеним слободе у четири ока, као и увид у релевантну документацију.

У складу са Извештајем, Комитет је затражио да му надлежне власти наше земље доставе, у року од 6 месеци, одговоре на различите препоруке, коментаре и захтеве за достављање информација, наводећи комплетан опис мера предузетих за њихово спровођење.

У складу са намером Канцеларије за људска и мањинска права да на што свеобухватнији начин служи заштити и унапређењу људских и мањинских права у Републици Србији, као и са жељом да рад свих органа државних власти буде транспарентан, кликом на доње линкове можете извршити увид и преузети:

Извештај Влади Републике Србије о посети Европског Комитета за спречавање мучења

Report to the Government of Serbia on the visit to Serbia carried out by the European Committee for the Prevention of Torture

Одговори и коментари надлежних власти Републике Србије на извештај Европског Комитета за спречавање мучења

Response of the Government of Serbia to the Report of the European Committee for the Prevention of Torture

Извештај Влади Републике Србије о посети Европског комитета за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступ

Report to the Government of Serbia on the visit to Serbia carried out by the European Committee for the Prevention of Torture an

Response of the Government of Serbia to the report of the European Committee for the Prevention of Torture and Inhuman or Degrad

Response of the Government of Serbia to the report of the European Committee for the Prevention of Torture and Inhuman or Degrad

Tip:

Sektor:

Oblast: