Конвенција о остваривању алиментационих захтева у иностранству (Њујорк, 20.06.1956. године)

Glavni dokument: 
Конвенције

УРЕДБА

О РАТИФИКАЦИЈИ ФИНАЛНОГ АКТА КОНФЕРЕНЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА О ОБАВЕЗАМА ЗА ИЗДРЖАВАЊЕ И КОНВЕНЦИЈЕ О ОСТВАРИВАЊУ АЛИМЕНТАЦИОНИХ ЗАХТЕВА У ИНОСТРАНСТВУ

("Сл. лист ФНРЈ - Међународни уговори и други споразуми", бр. 2/60)

 

ЧЛАН 1

Ратификује се Финални акт Конференције Уједињених нација о обавезама за издржавање и Конвенције о остваривању алиментационих захтева у иностранству, донети 20. јуна 1956. године у Њујорку, који у оригиналу на француском и преводу на српскохрватском језику гласе:

 

ФИНАЛНИ АКТ
КОНФЕРЕНЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА О ОБАВЕЗАМА ЗА ИЗДРЖАВАЊЕ

Економско-социјални савет Уједињених нација, резолуцијом 572 (XИX) усвојеном 17. маја 1955, одлучио је да сазове једну конференцију опуномоћеника да доврши нацрт и да потпише Конвенцију о признању и извршењу у иностранству потраживања за издржавање.

Сагласно одредбама ове резолуције Генерални секретар је сазвао конференцију свих држава-чланица Уједињених нација, оних држава нечланица УН које су чланице ма које специјализоване агенције, заинтересованих специјализованих агенција које су везане са Уједињеним нацијама, заинтересованих невладиних организација које имају консултативни статус у Савету, Хашке конференције за међународно приватно право и Међународног института за унификацију приватног права.

Конференција је заседала у главном седишту Уједињених нација у Њујорку од 29. маја до 20. јуна 1956.

Делегације влада тридесетдве доле наведене државе представљале су своје владе:

Афганистан
Аргентина
Аустрија
Белгија
Боливија
Колумбија
Цејлон
Камбоџа
Кина
Костарика
Куба
Кореја
Мексико
Монако
Холандија
Норвешка
Данска
Доминиканска Република
Еквадор
Ел Салвадор
Француска
Федерална Република Немачка
Грчка
Иран
Израел
Италија
Јапан
Филипини
Шведска
Уругвај
Ватикан
Југославија
 

Владе следећих девет држава биле су представљене на Конференцији преко својих посматрача:

Канада
Чехословачка
Гватемала
Либан
Перу
Швајцарска
Турска
Велика Британија
Венецуела
 

Следеће организације учествовале су на Конференцији без права гласа:
Специјализоване агенције:
Међународна организација рада;

Међувладине организације:
Међувладин Комитет за европску миграцију;
Међународни институт за унификацију приватног права;

Невладине организације у консултативном односу са Економско-социјалним саветом:
Категорија А:
Међународна конфедерација слободних синдиката;
Међународна федерација хришћанских синдиката;
Светска федерација синдиката;

Категорија Б и Регистар:
Католички међународни савет за социјалну службу;
Комисија цркава за међународне послове;
Координациони одбор јеврејских организација;
Међународна католичка миграциона комисија;
Међународна конференција католичког милосрђа;
Међународни савет жена;
Међународна организација "Амиес де ла јеуне филле";
Међународна организација универзитетских жена;
Међународна федерација жена адвоката;
Међународна социјална служба;
Међународни савез за заштиту деце;
Комитет за везу великих међународних женских удружења;
Пан Пацифичко југоисточно удружење жена;
Војска спаса;
Светски савез Хришћанске заједнице младих људи;
Светски јеврејски конгрес;
Светски савез католичких женских организација;
Светска хришћанска заједница младих жена;
Конференција је изабрала Сир Сенерат Гунеwардене са Цејлона за председника, а Х.Е. Реар Адмирал А.О. Оливиери из Аргентине и др Марио Маттеуцци из Италије за потпредседнике.

Конференција је установила Радну групу састављену од представника Кине, Колумбије, Ел Салвадора, Федералне Републике Немачке, Француске, Израела, Италије, Јапана, Холандије, Шведске и посматрача из Канаде и других представника који су присуствовали Конференцији да помогну рад ове групе. У току својих седница Радна група је изабрала др Марио Маттеуцција из Италије, г-ђу Краемер-Бацх из Француске, г. Хаим Кохна из Израела, и др Мигуел Урqуиа из Салвадора да председавају наизменично за време дискусија о разним члановима Конвенције које прегледа Радна група на захтев Конференције.

Конференција је основала Редакциони комитет састављен од представника Ел Салвадора, Француске, Израела, посматрача из Канаде и Комитет за пуномоћја састављен од председника и два потпредседника Конференције.

Конференција је узела као базу за дискусију текст Конвенције припремљен од комитета експерата који је сазвао Генерални секретар у смислу резолуције 390 Х (XИИИ) Економско-социјалног савета. Овај комитет се састајао у Женеви од 18. до 28. августа 1952, и поднео је Савезу извештај који је садржавао Нацрт конвенције о обезбеђењу потраживања за издржавање у иностранству. Конференција је размотрила Нацрт конвенције члан по члан, достављајући, када је то било потребно, неке чланове Радној групи и Редакционом комитету ради прегледа.

Конференција је усвојила једногласно и отворила за потпис у седишту Уједињених нација у Њујорку Конвенцију о признању и извршењу у иностранству алиментационих обавеза која се прилаже овом финалном акту. Конференција је такође усвојила резолуцију која је приложена овом финалном акту.

На захтев делегације Аргентине унета је следећа декларација у овај финални акт:
У односу на члан 12:
"Ако би нека страна уговорница проширила примену ове конвенције на територије под суверенитетом Аргентинске Републике то проширење неће ни у ком случају утицати на права ове Републике."

У односу на члан 16:
"Аргентинска влада резервише право да не примењује процедуру из овога члана ни на један спор који се односи, директно или индиректно, на територије именоване у изјави учињеној од стране поменуте владе у односу на члан 12."

У потврду чега долепотписани представници и посматрачи су потписали овај финални акт, резервишући право својих влада у погледу потписа, ратификације и приступању конвенцији.

Рађено у Њујорку двадесетог јуна хиљаду девет сто педесет шесте, у једном примерку на кинеском, енглеском, француском, руском и шпанском језику тако да је сваки текст једнако аутентичан. Овај финални акт и конвенција која му је приложена биће депоновани код Генералног секретара Уједињених нација који ће њихове оверене копије послати чланицама Уједињених нација и свим другим државама поменутим у члану 13 ове конвенције.

 

РЕЗОЛУЦИЈА
УСВОЈЕНА НА КОНФЕРЕНЦИЈИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА О ОБАВЕЗАМА ЗА ИЗДРЖАВАЊЕ

Конференција,

Сматрајући да су по члану 7 Конвенције о признању и извршењу у иностранству потраживања за издржавање усвојена на овој Конференцији, установљена правила о замолницама за прибављање допунских доказа у случајевима када закон двеју заинтересованих страна уговорница допушта те замолнице,

одлучује да затражи од Генералног секретара Уједињених нација да установи листу држава чији закони допуштају замолнице и да је саопшти државама поменутим у члану 13 ове конвенције.

За Аргентину:
Л.Х. Теттаманти

За Аустрију:
Ф. Матсцх

За Краљевину Белгију:
Јосепх Нисот

За Боливију:
Г. Qуирога Галдо

За Камбоџу:
Лy Цхинлy

За Цејлон:
Р.С.С. Гунеwардене

За Кину:
Yу-Цхи Хсуех

За Кубу:
Улдарица Манас Силвиа Схелтон

За Данску:
Ернст Меинсторп

За Доминиканску Републику:
Р.О. Галвáн

За Еквадор:
Јосé В. Трујилло

За Салвадор:
М. Рафаел Урqуíа

За Француску:
Блy. Епинат

За Федералну Републику Немачку:
Артхур Бüлоw
Ханс Х. Wаллицхс

За Грчку:
Цхристиан Паламас

За Иран:
М. Ансари

За Израел:
Х. Цохн

За Италију:
Марио Маттеуцци

За Јапан:
Тосхиказу Касе

За Републику Кореју:
Бен Ц. Лимб

За Мексико:
Луциано Јоубланц Ривас

За Монако:
Марцел Палмаро

За Краљевину Холандију:
П.Ј. де Кантер
П. Еијссен

За Краљевину Норвешку:
Ерик Донс

За Филипинску Републику:
Мауро Мéндез

За Шведску:
Стен Рудхолм
Фолке Перссон

За Уругвај:
Цéсар Монтеро Б.

За Ватикан:
Едwард Е. Сwанстром
Алоyсиус Ј. Wyцисло

За Југославију:
Александар Божовић

 

КОНВЕНЦИЈА
О ОСТВАРИВАЊУ АЛИМЕНТАЦИОНИХ ЗАХТЕВА У ИНОСТРАНСТВУ

 

Увод

Сматрајући да треба хитно решити хуманитарни проблем који се поставља за лица која су у нужди а чији се законски хранилац налази у иностранству, сматрајући да покретање алиментационог поступка или извршење одлука у иностранству доводи до озбиљних правних и практичних тешкоћа, решене да предвиде средства која би омогућила да се ти проблеми реше и преброде те тешкоће, Стране уговорнице су се сложиле у следећем:

 

Члан 1
Предмет конвенције

1. Циљ ове конвенције је да олакша остваривање издржавања на које неко лице, даље у тексту названо поверилац, које се налази на територији једне од Страна уговорница, полаже право на потраживање од неког другог лица, даље у тексту названо дужник, које потпада под јурисдикцију друге Стране уговорнице. Органи који ће бити употребљени у ту сврху називани су даље у тексту отпремни и посреднички органи.

2. Правна средства предвиђена овом конвенцијом допуњују али не замењују сва друга правна средства која постоје по домаћем или међународном праву.

 

Члан 2
Наименовање органа

1. Свака Страна уговорница ће, у моменту полагања инструмента о ратификацији или приступању именовати једну или више судских или управних власти које ће на њеној територији вршити власт отпремног органа.

2. Свака Страна уговорница ће, у моменту полагања инструмента о ратификацији или приступању именовати једно јавно или приватно тело које ће на њеној територији вршити функције посредничког органа.

3. Свака Страна уговорница ће без одлагања саопштити Генералном секретару Уједињених нација наименовања учињена по параграфима 1 и 2 и сваку промену која би у том наступила.

4. Отпремни и посреднички органи могу ступити директно са отпремничким или посредничким органима осталих Страна уговорница.

 

Члан 3
Подношење захтева отпремном органу

1. Када се поверилац налази на територији једне Стране уговорнице, даље у тексту држава повериоца, а дужник је под јурисдикцијом неке друге Стране уговорнице, даље у тексту названом држава дужника, поверилац може упутити захтев отпремном органу државе повериоца за остварење издржавања од дужника.

2. Свака Страна уговорница ће известити Генералног секретара о доказима који се нормално захтевају по закону државе посредничког органа за утврђивање алиментационих потраживања о условима под којима ти докази треба да буду поднети да би били прихваћени и о осталим условима утврђеним тим законом.

3. Захтев треба да буде достављен са свим односним документима, укључив, где је то потребно, овлашћење пуномоћника којим се отпремнички орган овлашћује да делује или да одреди неко друго лице да делује, по овлашћењу повериоца. Захтеву такође треба да буде приложена фотографија повериоца и, ако је могуће фотографија дужника.

4. Отпремнички орган ће предузети све могуће мере да се осигура да законски услови државе посредничког органа буду испуњени; под резервом услова тог закона, захтев садржи следеће:

а) име и презиме, адресу, датум рођења, држављанство и занимање повериоца, и ако је то потребно име и адресу законског заступника;

б) име и презиме дужника, и, уколико поверилац то зна, његове адресе за протеклих пет година, датум рођења, држављанство и занимање;

ц) детаљно изложене основе на којима се захтев заснива, предмет захтева, и сваку другу релевантну информацију која се нарочито тиче прихода породичног стања повериоца и дужника.

 

Члан 4
Достављање докумената

1. Отпремнички орган ће послати документа посредничком органу који одреди држава дужника, уколико не нађе да је захтев несавестан.

2. Пре него што пошаље таква документа отпремни орган ће се уверити да су она у прописаној форми према закону државе повериоца.

3. Отпремни орган може доставити посредничком органу своје мишљење о оправданости захтева и може препоручити да се повериоцу укажу бесплатна правна помоћ и ослобођење од трошкова.

 

Члан 5
Достављање пресуда и других судских аката

1. Отпремни орган ће, на захтев повериоца, доставити, по одредбама члана 4, сваку одлуку, привремену или коначну, или сваки други судски акт, о алиментацији донет у корист повериоца у једном од надлежних судова једна од страна уговорница, и када је потребно и могуће, записник поступка у коме је та одлука донета.

2. Одлуке и судска акта о којима је реч у претходном параграфу могу заменити или допунити документе наведених у члану 3.

3. Поступак по члану 6 може бити, сагласно закону државе дужника, егзекватуре или поступак регистрације или нека нова радња базирана на одлуци достављеној по параграфу 1.

 

Члан 6
Функције посредничког органа

1. Посреднички орган ће делујући у границама овлашћења датог од стране повериоца, предузети, у име повериоца све потребне мере за остварење издржавања, укључив поравнање о потраживању и, где је потребно постављање и покретање поступака за издржавање и извршење сваке одлуке или другог судског акта за плаћање издржавања.

2. Посреднички орган ће се старати да отпремнички орган буде стално добро информисан. Ако он не може да дејствује он ће извести за то разлоге и вратити документа отправном органу.

3. Без обзира на одредбе ове конвенције, закон који регулише поменуте поступке и сва питања у вези с тим биће закон државе дужника, нарочито њено међународно приватно право.

 

Члан 7
Замолнице

У случају када закони двеју заинтересованих Страна уговорница предвиђају замолнице примењиваће се следеће одредбе:

а) Суд који води поступак за издржавање може упутити замолбу за прибављање докумената или других доказа било надлежном суду друге Стране уговорнице било ма којој другој власти или институцији именованој од друге Стране уговорнице на чијој територији замолница треба да се изврши.

б) Да би странке могле присуствовати или бити представљене, замољена власт је обавезна да обавести заинтересовани отпремни и посреднички орган, као и дужника о датуму и месту где ће се приступити захтеваној мери.

ц) Замолба треба да буде извршена брзо; у случају да односна замолба не буде извршена у року од четири месеца од пријема замолнице код замољене власти, разлози за то неизвршење или задоцњење биће саопштени органу који је поставио замолбу.

д) Извршење замолбе неће повлачити плаћање такса или трошкова ма које врсте.

е) Извршење замолница може бити одбијено само:

1. ако аутентичност исправа није утврђена;

2. ако Страна уговорница на чијој се територији извршење има спровести сматра да би њен суверенитет или безбедност били тиме компромитовани.

 

Члан 8
Модификације судских одлука

Одредбе ове конвенције примењују се такође на захтеве о модификацији судских одлука које су донете у погледу алиментационих обавеза.

 

Члан 9
Ослобођења и олакшице

1. У поступку по овој конвенцији повериоци ће имати исти третман и иста ослобођења при плаћању трошкова и такса као што је то признато резидентима или држављанима државе где се поступак води.

2. Од поверилаца који су странци или нерезиденти не може се захтевати да полажу кауцију за обезбеђење трошкова нити да врше ма какву другу уплату или депозит.

3. Отпремни или посреднички органи неће задуживати ни за какве накнаде за услуге које чине по овој конвенцији.

 

Члан 10
Трансфер фондова

Уговорне стране чији закони ограничавају трансфер фондова у иностранству даће највећи приоритет трансферу фондова одређених за плаћање издржавања или за покриће трошкова поступка по овој конвенцији.

 

Члан 11
Федерална клаузула

У случају федеративне или неунитарне државе примењиваће се следеће одредбе:

а) У погледу чланова ове конвенције чија примена захтева предузимање мера, федералних власти, обавезе федералне владе биће у том погледу, исте као обавезе чланица које нису федеративне државе.

б) У погледу чланова ове конвенције чија примена захтева предузимање мера сваке уставне државе, провинције или кантона, који нису, по уставном систему федерације, обавезне да предузимају законодавне мере савезна влада ће саопштити, што је могуће пре, те чланове са благонаклоном препоруком одговарајућим властима државе, провинције или кантона.

ц) Федеративна држава чланица ове конвенције ће, на захтев ма које друге Стране уговорнице достављеног преко Генералног секретара, доставити извештај о законима и пракси федерације и њених уставних јединица у односу на ма коју одредбу ове конвенције означујући меру у којој је признат ефекат те одредбе законодавном или другом мером.

 

Члан 12
Територијална примена

Одредбе ове конвенције односе се или се примењују под истим условима на све несамоуправне територије, територије под старатељством или остале територије за које је Страна уговорница међународно одговорна, уколико ова, при ратификацији или приступању овој конвенцији, није изјавила да се конвенција неће примењивати на једну или више таквих територија. Свака Страна уговорница која учини такву изјаву може, у свако време после тога, нотификацијом Генералном секретару, проширити примену конвенције на тако искључене територије или на ма коју од њих.

 

Члан 13
Потписивање, ратификација и приступање

1. Ова конвенција ће бити отворена за потписивање до 31. децембра 1956. свакој чланици Уједињених нација, свакој држави нечланици која је прихватила Статут Међународног суда правде, или је члан неке од специјализованих агенција, и свакој другој држави нечланици коју Економско-социјални савет позове да постане чланица ове конвенције.

2. Ова конвенција подлеже ратификацији. Ратификациони инструменти биће депоновани код Генералног секретара.

3. Овој конвенцији може приступити у свако време свака држава поменута у параграфу 1 овог члана. Инструменти о приступању биће депоновани код Генералног секретара.

 

Члан 14
Ступање на снагу

1. Ова конвенција ће ступити на снагу тридесетог дана од датума депоновања трећег инструмента о ратификацији или приступању извршеног у сагласности са чланом 13.

2. За сваку државу која ратификује конвенцију или јој приступи после полагања трећег инструмента о ратификацији или приступању, конвенција ће ступити на снагу тридесетог дана од датума полагања инструмента о ратификацији или приступању од стране државе.

 

Члан 15
Отказивање

1. Свака Страна уговорница може отказати ову конвенцију нотификацијом Генералном секретару. Отказивање се може такође применити на једну или на све територије поменуте у члану 12.

2. Отказ ће почети да дејствује годину дана од датума пријема нотификације код Генералног секретара с тим што се он не може применити на случајеве који буду у току у времену ступања отказа у дејство.

 

Члан 16
Решавање спорова

Ако би настао спор између Страна уговорница о тумачењу или примени ове конвенције, а тај спор не би био решен другим средствима он ће бити изнет пред Међународни суд правде. Спор ће бити изнет пред суд било нотификацијом једног специјалног споразума било једностраним поднеском једне од страна у спору.

 

Члан 17
Резерве

1. У случају да једна држава поднесе резерву на неки од чланова ове конвенције у време потписивања ратификације или приступања, Генерални секретар ће саопштити текст резерве свим државама које су чланице ове конвенције и другим државама поменутим у члану 13. Свака Страна уговорница која приговори резерви може, у периоду од 90 дана од датума саопштења, нотификовати Генералном секретару да је она не прима и конвенција тада неће ступити на снагу између државе која је ставила примедбу и државе која је учинила резерву. Свака држава која после тога приступа може учинити такву нотификацију у време свог приступања.

2. Страна уговорница може у свако време повући резерву коју је раније ставила и треба да то повлачење нотифицира Генералном секретару.

 

Члан 18
Реципроцитет

Страна уговорница не може се позивати на одредбе ове конвенције против других Страна уговорница сем до те мере у којој је саму себе везала конвенцијом.

 

Члан 19
Нотификације Генералног секретара

1. Генерални секретар ће известити све чланице Уједињених нација и државе нечланице поменуте у члану 13:
а) о саопштењима по параграфу 3 члана 2;
б) о информацијама примљеним по параграфу 2 члана 3;
ц) о изјавама и нотификацијама учињеним по члану 12;
д) о потписивањима, ратификацијама и приступањима по члану 13;
е) о датуму када је конвенција ступила на снагу по параграфу 1 члана 14;
ф) о отказима учињеним по параграфу 1 члана 15;
г) о резервама и нотификацијама учињеним по члану 17.

2. Генерални секретар ће такође известити све Стране уговорнице о захтевима за ревизију и одговорима на то по члану 20.

 

Члан 20
Ревизија

1. Свака Страна уговорница може затражити ревизију ове конвенције и свако време нотификацијом упућеном Генералном секретару.

2. Генерални секретар ће доставити нотификацију свакој Страни уговорници с молбом да та Страна уговорница одговори у року од четири месеца да ли она жели сазивање једне конференције која би размотрила предложену ревизију. Ако већина Страна уговорница одговори потврдно њу ће сазвати Генерални секретар.

 

Члан 21
Депоновање конвенције и језици

Оригинал ове конвенције, чији су кинески, енглески, француски, руски и шпански текстови подједнако аутентични, биће депонован код Генералног секретара, који ће доставити њене оверене копије свим државама поменутим у члану 13.

За Боливију:
Г. Qуирога Галдо

За Камбоџу:
Лy Цхинлy

За Цејлон:
Р.С.С. Гунеwардене

За Кубу:
Улдарица Манас
Силвиа Схелтон

За Доминиканску Републику:
Р.О. Галвáн

За Еквадор:
Јосé В. Трујилло

За Ел Салвадор:
М. Рафаел Урqуíа

За Федералну Републику Немачку:
Артхур Бüлоw
Ханс Х. Wаллицхс

За Грчку:
Цхристиан Паламас

За Израел:
Х. Цохн

За Мексико:
Луциано Јоубланц Ривас

За Монако:
Марцел Палмаро

За Краљевину Холандију:
П. Ј. де Кантер
П. Еијссен

За Филипинску Републику:
Мауро Мéндез

За Ватикан:
Едwард Е. Сwанстром
Алоyсиус Ј. Wyцисло

 

ЧЛАН 2

Ова уредба ступа на снагу осмог дана по објављивању у "Службеном листу ФНРЈ".

Tip:

Sektor:

Oblast: