СУЗАНА ПАУНОВИЋ: Србија је постигла значајне резултате у инклузији Рома

Стопа смртности ромске деце смањена је за 50% у односу на 2006. годину (2006. године је била 26%, а за 2014. годину износи 13%).

telegraf intervju 20 7 2016Нова Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2025. године постављена је као приоритет Владе у области заштите и унапређења права ове мањине у Србији. На које области је усмерена нова Стратегија, по чему се разликује од претходне, какви су досадашњи резултати интеграције Рома и који је највећи проблем ромске заједнице у Србији у интервјуу за Телеграф говори директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.

 

Каква је стратегија за унапређење положаја Рома у наредних неколико година, шта можемо очекивати од државе и канцеларије у овом периоду?

Нова Стратегија је заснована на принципу инклузивности, децентрализације, рационализације, економичности и ефикасности, као и на афирмативним мерама. За разлику од претходне Стратегије, која је имала 13 приоритетних области, нова Стратегија је усмерена на мањи број области, односно 5 области (образовање, запошљавање и економско оснаживање, становање, здравље и социјална заштита). Разлог томе је чињеница да су претходном периоду постигнути значајни резултати у 8 области, који се односе на усвајање закона, подзаконских аката и слично, тако да те области сада више нису предмет дугорочних стратешких мера, већ редовног спровођења усвојених закона.

Овом Стратегијом су откоњени недостаци претходне и уважене су препоруке независних државних органа. Стратегија је усклађена са Стратегијом Европа 2020, са Оперативним закључцима са семинара које Србија редовно има са Европском комисијом (“Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији”) и Акционим планом за поглавље 23.

Стратегија поред Владе поверава овлашћења, али и одговорност локалним самоуправама за спровођење мера које се односе на инклузију Рома. Циљ овога је да се локалне самоуправе у значајнијој мери, него што је то било до сада, укључе у решавање проблема припадника ромске мањине која живи у тим локалним самоуправама.

За разлику од претходне, новом Стратегијом предвиђена је чврста управљачка структура. Влада ће образовати Координационо тело за социјално укључивање Рома и Ромкиња, које ће координирати рад државних органа у вези са унапређивањем положаја Рома и Ромкиња, док ће Канцеларија за људска и мањинска права и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва припремати годишње извештаја о реализацији Стратегије и Акционог плана. Након прве две године примене Стратегије биће спроведена студија изводљивости за оснивање посебног органа државне управе који би био надлежан за управљање Стратегијом и решавањем тзв. ромских питања.

 

Какви су досадашњи резултати интеграције Рома, где су постигнути највећи успеси, а где се суочавамо са проблемима?

Кроз спровођење претходне Стратегије за унапређење положаја Рома до 2015. године, као и кроз укљученост у Декаду за инклузију Рома (2005-2015), Србија је постигла значајне разултате који могу бити коришћени као пример добре праксе за друге земље.

Приступ личним документима решен је кроз измене и допуне Закона о ванпарничном поступку које су омогућиле ефикасан накнадни упис у матичне књиге рођених. У периоду од почетка примене овог закона преко 25.000 људи је накнадно уписано у матичне књиге рођених. Осим што су добили лична документа, овим људима је, захваљујући томе, омогућен приступ свим правима.

Када је реч о образовању, дошло је до значајних помака. У локалним самоуправама ради 181 педагошки асистент који доприноси укључивању и постизању бољих резултата ромских ученика у образовању. Уз њихову подршку је у предшколске установе уписано 1.300 деце, што је од посебног значаја, имајући у виду да се до сада пажња није посвећивала припремама за образовање, а што је за резултат имало велику стопу напуштања школовања.

Применом мера афирмативне акције од 2003. године на факултете и високе школе уписано је 1.782 студента и 3.438 средњошколаца и установљен систем праћења редовности похађања и постигнућа ученика. У претходне две школске године обезбеђено је додатних 1.025 стипендија за ромске средњошколце, како би били мотивисани и да наставе школовање.

У области здравља, резултати рада 75 здравствених медијаторки довели су до великог помака у области здравствене заштите. Њихов рад у вези са здравственим просвећивањем Рома и Ромкиња је најуспешнија мера у јавним политикама предузетим након усвајања Стратегије за унапређивање положаја Рома 2009-2015. године. Здравствене медијаторке редовно помажу становницима неформалних насеља у унапређењу здравственог стања и укључивању у здравствени систем (прибављању здравствених књижица, редовних прегледа, вакцинација деце итд). У последње 4 године обављено је 460.125 посета, а вакцинисано је преко 30.000 ромске деце. Стопа смртности ромске деце смањена је за 50% у односу на 2006. годину (2006. године је била 26%, а за 2014. годину износи 13%). Утицале су и на побољшање контроле здравља за 4.500 трудница и породиља и на то да 11.177 жена изабере свог гинеколога, а њих 12.617 буде обухваћено систематским прегледима.

У области становања први пут је успостављена евиденција о броју и месту неформалних насеља у Србији, што даје могућност да се средства плански усмеравају на решавање ових проблема. Према подацима општина у Србији су идентификована 583 неформална/нелегална ромска насеља. Израђени су први урбанистички планови за 12 подстандардних ромских насеља у 10 општина и детаљно развијено 13 модела за унапређење услова становања Рома. У ова насеља ће се у наредном периоду инфраструктурно улагати како би им се обезбедили бољи услови за живот.

Поред социјалних станова као модела за решавање стамбених питања, започела је и куповина првих сеоских домаћинстава, као једног хуманијег модела збрињавања Рома. Дата је подршка да се Роми пријаве центрима за социјални рад и тржишту рада у општинама где су куће и станови купљени, а сва деца су укључена у образовни процес. И даље су присутни проблеми у неплаћању комуналних рачуна за добијене социјалне станове, продаји опреме која је купљена за опремање станова и кућа итд. Роми из београдских насеља не желе одлазак из Београда (где се имају највећу могућност за прикупљање секундарних сировина), што отежава решавање њихових проблема, јер се онда позивају на то да су принудно расељени и да се крше њихова људска права. Започета је израда прописа који ће уредити процедуру расељавања и легализације неформалних насеља.

 

У прва четири месеца запослена су 754 Рома са евиденције Националне службе за запошљавање. Ово је велики корак напред. Да ли се овај тренд наставља и осећају ли се ефекти овог подухвата?

Ово је заиста велики напредак ако имамо у виду да то представља повећање у односу на исти период од прошле године за 104.7 одсто. То није случајно, већ је резултат системских мера које држава спроводи у циљу унапређења положаја Рома. Новом Стартегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња је предвиђен сет мера који се односи на запошљавање, чиме ће се тај тред наставити и у будућности.

Када је у питању област запошљавања, у 2015. години евидентирано је 249 приватних предузетника који су имали запослене Роме, чиме се отворио простор за ангажовање Рома у приватном сектору. Кроз пројект ИПА 2012 који реализује Канцеларија за људска и мањинска права са министарствима у Влади и Мисијом ОЕБС у Србији додатно је подржано 17 најбољих ромских предузећа која запошљавају око 60 Рома.

У складу са Оперативним закључком који се односи на рад значајног броја Рома у сивој економији, Канцеларија је иницирала израду студије која треба да утврди кључне узроке, али и да понуди могућа решења када је у питању решавање овог питања. У том циљу је организован скуп размене праксе са општинама, Националном службом за запошљавање, центрима за социјални рад, саветом за запошљавање, ромским координаторима, предузетницима, организацијама и удружења који развијају различите програме за запошљавање Рома, са циљем проналажења решења да се повећа активација Рома и пронађе начин да се они преведу из неактивности и незапослености у било какву запосленост, а потом развијати даље механизме одрживог запошљавања.

 

Као највећи проблем ромске заједнице у Србији истиче се образовање. Који су конкретни планови државе за решавање овог проблема и какав је напредак на овом пољу?

Образовање је предуслов за излазак Рома из сиромаштва. Мере образовне политике усмерене на повећање обухвата деце у школама, повећавања школског успеха ромских ученика успешно се спроводе у школама и довеле су до првих ефеката, односно дошло је до значајнијег повећања обухвата у основношколском образовању код деце из ромске заједнице.

Увођење педагошких асистената показало је несумљиво позитиван утицај на образовна постигнућа ромских ученика, редовност похађања наставе, повећање броја ученика у ваннаставним активностима и унапређење сарадње са родитељима ученика. У локалним самоуправама ради 181 педагошки асистент који доприноси укључивању и постизању бољих резултата ромских ученика у образовању.

Република Србија од 2003. године примењује позитивне мере афирмативне акције, како би се повећала доступност образовних институција и програма ромској популацији у циљу постизања пуне равноправности у стицању образовања. Од почетка примене ових мера до сада укупно је уписано 1.782 студента и 3.438 средњошколаца и установљен систем праћења редовности похађања и постигнућа ученика, а у школској 2015./2016. години на факултете и високе школе уписано је 96 студената ромске националности, а у средње школе уписано је 422 ученика ромске националности.

Како би се осигурало да та деца наставе школовање успостављени су јасни критеријуми за доделу стипендија ромским средњошколцима и обезбеђено укупно 1.025 стипендија.

У циљу реализације превентивних програма којим се настоји обезбеђивање спречавања напуштања школовања ромске деце успостављен је менторски систем кроз опис посла ментора, статус ментора у средњим школама и промена у кључним областима квалитета рада школа које се односе на подршку ученицима и постигнућа ученика, подршку настави и учењу, сарадњи школе са локалном заједницом.

Када је у питању спровођење мера афирмативне акције, оно што је ново у односу на претходни период је да ћемо од следеће године по први пут моћи да пратимо постигнућа ученика, односно имаћемо евиденцију колико је ученика уписаних афирмативном мером прешло из првог у други разред средње школе.

Инклузија је процес који подразумева укључивање деце, не само у образовање, него и у све остале сфере живота. За постизање тог циља, неопходна је подршка свих система и њихова међусобна сарадња. Да би се обезбедила интерсекторска сарадња на локалном нивоу, локална самоуправа мора да активира све постојеће ресурсе, да развије недостајуће ресурсе и обезбеди њихову ефикасну међусобну сарадњу. Само тако ће општине и градови у Србији да осигурају свој деци пуну укљученост у образовне институције и у друштво у целини.

 

Колики је степен дискриминације према Ромима у Србији и који су све видови ове дискриминације? Како се борити против овога?

Према свим истраживањима, Роми су друштвена група која је највише изложена дискриминацији, и заједно са сиромаштвом, она представља препреку социјалном укључивању Рома и Ромкиња. Уважавајући ову чињеницу Република Србија је установила и примењује антидискриминационе политике и показује јасну опредељеност за систематску изградњу институционалног и законодавног оквира, као и механизама борбе против дискриминације.

Унапређење положаја Рома и Ромкиња је везано за пун приступ остваривању људских права. Проблеми којима се бави нова Стратегија у вези са образовањем, запошљавањем, здравственом и социјалном заштитом и становањем суштински се односе на приступ Рома и Ромкиња овим људским правима чији је садржај дефинисан међународним правом кроз пактове и конвенције које је Република Србија ратификовала.

Свесни смо да овакав посао захтева пуну посвећеност и координацију свих релевантних социјалних актера од националног до локалног нивоа, како би се унапредио положај ромске заједнице.

 

Какав резултат постижу координатори за питања Рома? Који је њихов значај?

Координатори раде у општинским управама и помажу Ромима да брже остварују своја права у општинама где живе.

Канцеларија за људска и мањинска права је подржала рад Асоцијације ромских координатора која окупља 44 координатора за ромска питања. У протеклом периоду смо, као вид подршке општинама и градовима, урадили уједначавање и стандардизацију описа послова координатора за ромска питања.

Канцеларија је подржала и рад Мреже за ромска питања, коју је основала СКГО у оквиру пројекта “Јачање улоге локалног ромског координатора у локалним самоуправама у Србији” . Чланице ове Мреже су 83 локалне самоуправе, са 113 чланова (координатор за ромска питања, координатор за националне мањине, члан већа, начелник општинске управе, начелник за друштвене делатности). Добре праксе у инклузији Рома и Ромкиња које су успостављене на локалном нивоу кроз рад ромских координатора, здравствених медијаторки, предагошких асистената и кроз увођење мобилних тимова за инклузију Рома пренесене су у нову стратегију и очекујемо да ће заживети широм Србије.

Формирањем мобилних тимова у 20 јединица локалне самоуправе омогућена је боља међусекторска сарадња и подела надлежности и одговорности између локалних актера које се баве питањима Рома. Кроз мобилне тимове су први пут увезани механизми који су успостављени у претходном периоду како би грађани ромске националности могли брже и лакше да остваре своја права.

 

Вероватно најдискриминисанија група у целој Србији су Ромкиње. Са каквим све видовима дискриминације се оне суочавају и шта држава планира да уради како би им се положај побољшао?

Ромска заједница је задржала патријархалан, традиционалан карактер који је не само препрека остваривању права и равноправности Ромкиња, већ је и извориште дискриминације. Ромкиње су често жртве насиља у породици и партнерским односима, као и трговине људима, због непросвећености и недостатка новца занемарују здравље, тешко се запошљавају, рано напуштају школовање и заснивају сопствене породице, а и животни век им је краћи. Свесни смо тога као друштво, и као држава и предузимамо мере у циљу да се то стање промени.

Канцеларија за људска и мањинска права посвећена је подстицању што већег учешћа Ромкиња у процесу планирања и спровођења политика и програма иклузије Рома, јер на тај начин осигурава да ове политике и програми одговарају потребама Ромкиња и да су целокупно успешне.

 

(Телеграф.рс)