Пауновић посетила Спомен-собу „Косметске жртве“

Током посете Спомен-соби „Косметске жртве“ посвећеној киднапованим и убијеним цивилима, војницима и полицајцима на Косову и Метохији, и жртвама НАТО бомбардовања, директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић је изјавила да је на оваквом месту тешко говорити без емоција, и да се нада да у нашој земљи више никада нећемо имати овакве спомен собе.

 Спомен соба „Косметске жртве“ је место које подсећа, опомиње и не даје простор забораву на оне који су напустили своја огњишта, на оне који су бранили своју земљу и на оне који су били криви само зато што су припадали српском народу, навела је Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права која је са сарадницима обишла Спомен-собу „Косметске жртве“.

Република Србија је једина држава у Европи која се у 21. веку сусреће са проблемом дуготрајног интерног расељења, додала је Пауновић, наводећи да је тренутно у Србији настањено око 220 хиљада интерно расељених лица. Одговорност међународног присуства и привремених институција самоуправе у Покрајини је то што ни након 18 година нису обезбеђени услови за повратак интерно расељених лица у АП Косово и Метохија.

Физичка и правна небезбедност, одсуство реаговања на кривична дела против живота и имовине Срба, двоструки стандарди институција задужених за заштиту и остваривање права, отежан приступ јавним службама, само су неки од проблема са којима се суочавају Срби и друго неалбанско становништво у АП Косово и Метохија.

Управо из тог разлога, истакла је директорка Канцеларије Република Србија је од 2013. године до сада, 9 пута од различитих уговорних тела Уједињених нација, комитета и Савета за људска права, тражила да од УНМИК-а прибаве информације о примени међународних уговора о људским правима на територији Косова и Метохије.

Више пута смо истицали да је важно да механизми Уједињених нација за људска права стекну увид у ситуацију на пољу поштовања људских права на Косову и Метохији, а посебно смо указивали да су Срби и други припадници неалбанских заједница суочени са бројним проблемима и грубим кршењем људских права.

Сваки пут смо на томе инсистирали, указујући да су сви проблеми на пољу поштовања људских права у АП Косово и Метохија искључива одговорност УНМИК-а коме је Резолуцијом 1244 поверено управљање Покрајином у целости.

Данашња посета Спомен соби „Косметске жртве“ симболично се дешава и на дан одласка у историју Хашког трибунала о чијем раду ће управо историја и судити, навела је Пауновић.

Она је додала да током 24 године свог постојања, једино што смо од Хашког трибунала могли видети јесте селективна правда, 1.200 година затвора за војни и политички врх тадашње Србије, и велики број ослобађајућих оптужби и казни које говоре о „правди“ Хашког трибунала.

Због тога и кажем да ће о раду Хашког трибунала судити историја, а историчари ће из списа и архивског материјала Трибунала стећи јасну слику о догађајима у бившој Југославији током сукоба 90-тих година 20. века, навела је Пауновић.