Спречити злоупотребу дечјег рада

Обраћајући се присутнима на конференцији “Мапа пута за елиминацију дечијег рада укључујући његове најгоре облике” Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права је навела да је злоупотреба дечијег рада важна тема у политичком и правном дискурсу, како у свету тако и у Србији. То је тема која се намеће у савременим условима економског живота, а има своје социолошке, правне и етичке компоненте, истакла је Пауновић.

Пауновић је подсетила да се злоуптребом дечијег рада негативно утиче на интелектуални, физички, друштвени и морални развој детета, а да изложеност детета неадекватном раду негативно утиче на његово школовање, а последично и на будуће достојанствено запослење.

Феномен дечијег рада и посебно штетних облика дечијег рада и злоупотребе дечјег рада у Републици Србији је још увек недовољно истражен. Ипак, на основу појединих релевантних података из различитих анкета и извештаја, може се поставити шира слика о изложености деце злоупотреби  рада, као и групама које су потенцијално у ризику истакла је Сузана Пуновић.

Она је подсетила на резултате истраживање вишеструких показатеља положаја деце (МИЦС) из 2014.  које указује да је око 10% деце старости од 5 до 17 година, укључено у економске активности довољан број сати да би се њихов рад класификовао као "непожељни" дечији рад. Подаци из Извештаја центара за социјални рад за 2016. годину показују да су центри за социјални рад у старосној групи корисника од 0 до 17 године регистровали око 13.000 деце у сукобу са законом, 9.300 деце жртава занемаривања и злостављања, 610 деце без пратње и 405 деце повратника по реадмисији. Деца из ових група представљају потенцијалне жртве злоупотребе дечијег рада, истакла је Пауновић

На основу изнетих података, јасно је да најрањивијим групама изложеним злоупотреби дечијег рада припадају деца ромске националности из подстандардних (ромских) насеља и деца из најсиромашнијих породица, што потврђују и налази “Прегледа постојећих политика, стратегија, и програма и израда препорука за интегрисање компоненте дечијег рада у постојеће политике, програме и у системе за упућивање”.

Пауновић је навела да се као посебно угрожене групе деце која могу бити изложена злоупотреби дечијег рада издвајају и деца са тешкоћама у развоју,  деца у сукобу са законом, деца у уличној ситуацији (деца која живе и раде на улици), деца мигранти (укључујући и децу из породица повратника по реадмисији) и деца у руралним подручјима укључена у рад у пољопривреди.

Говорећи о основним изазовима у овој области Пауновић је истакла стварање нормативног оквира за праћење појаве злоупотребе дечијег рада, дефинисање индикатора и података о броју деце који се прате и јасно дефинисање мандата институције на националном нивоу која би била задужена за координацију овог процеса, обједињавање података и њихово објављивање.

Поред Пауновић, на конференцији су се обратили и проф. Славица Ђукић Дејановић, министар без портфеља задужена за демографију и популациону политику и председница Савета за права детета, Кarla Hershey, Стална координаторка Уједињених нација у Србији, Јован Протић, национални координатор Међународне организације рада (МОР) у Србији и  Жарко Шундерић, директор Центра за социјалну политику (ЦСП).