Ускоро мобилни тимови за инклузију Рома у Пожаревцу, Параћину, Бору, Зајечару и Краљеву

Ждрело, 22/23 март 2018. године - У Ждрелу је одржана радионица са представницима релевантних институција из  Пожаревца, Параћина, Бора, Зајечара и Краљева са циљем формирања Мобилних тимова за инклузију Рома. Мобилни тимови су препознати као ефикасан модел подршке на локалном нивоу, који повезује кључне актере у заједници: координаторе за ромска питања, педагошке асистенте, здравствене медијаторе, представнике Центра за социјални рад и Националне службе за запошљавање. Циљ оснивања тимова је препознавање и сагледавање реалних потреба ромске популације на терену, као и утврђивање подршке која је потребна како би се побољшао њихов свеукупни положај, а у складу са Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији 2016-2025.

Бранкица Јеремић, кључни експерт за социјалну инклузију, представила је циљеве и сврху обуке, и истакла: „Током радионице смо, између осталог, разговарали о концепту социјалног укључивања, значају интерсекторске сарадње, као и потенцијалним институционалним моделима који на нивоу локалних самоуправа омогућавају координисану политику социјалног укључивања“, и додала: „Подаци које мобилни тимови прикупе, биће обрађени и анализирани, након чега ће се приступити изради оперативних планова. Свака јединица локалне самоуправе ће на основу података са терена направити свој оперативни план чији ће циљ бити допринос решавању идентификованих проблема и то према утврђеним приоритетима. Представници локалних самоуправа ће током целог процеса имати подршку пројекта.“

Милун Јовановић, члан градског већа Града Краљева, сматра да је економско оснаживање ромске популације веома битно. „Није довољно релоцирати их, треба направити механизме који ће их подржати у запошљавању, али и самозапошљавању. За тако нешто свакако је потребно радити и на подизању свести код Рома да се и они укључе у процес унапређења свог живота и преузму одговорност за свој живот. Они треба правилно да користе могућности које им се пружају и да и сами раде на побољшању квалитета свог живота.“

 Он је додао да Роми живе у Краљеву у два насеља, и то у урбаном делу где постоји инфраструктура. Међутим због пренасељености и чињенице да се ради о неформалним насељима, они не могу остати ту. Једно од насеља се налази на приступном путу здравственом центру и то је додатни разлог за релокацију. „Наша намера је да их преместимо километар даље где такође постоји инфраструктура и где смо планским актом дефинисали тај део као место за становање, а сада кроз пројекат Техничка помоћ за унапређење животних и стамбених услова ромске популације у неформалним насељима, радимо извођачку документацију како бисмо на изабраној парцели изградили нове стамбене јединице.“

Укупно двадесет градова и општина препознало је проблеме ромске популације, као и потребу за решавањем ових изазова. Укључивањем у пројекат „Техничка помоћ за унапређење животних и стамбених услова ромске популације у неформалним насељима“ градови и општине показали су висок ниво посвећености и разумевања значаја социјалног укључивања Ромкиња и Рома.

Важан део пројекта је шема бесповратних средстава (грантова) у оквиру које се подржава 11 пројеката на локалном нивоу у укупној вредности од 7,55 милиона евра. У оквиру иницијативе биће обезбеђено стамбено решење за преко 1.000 Ромкиња и Рома, те побољшање инфраструктурних услова за преко 6.000 припадника ромске популације.

 

Пројекат „Техничка помоћ за унапређење животних и стамбених услова ромске популације у неформалним насељима’’ је једна од иницијатива које у овом моменту подржава Европска унија уз сарадњу и ко-финансирање Владе Р. Србије. Уговорно тело пројекта је Министарство финансија, а главни корисници су Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Канцеларија за људска и мањинска права.

 

Роми представљају једну од најугроженијих група у Републици Србији. По званичним подацима у Србији живи 147.000 припадника ромске мањине (око 2% укупне популације), али је стварни број много већи. Ромкиње и Роми у Србији сусрећу се са великим изазовима у различитим областима живота о чему сведоче и следећи статистички подаци: Око 70% Рома живи у неформалним насељима (без електричне енергије, канализације, текуће воде и санитарија у стамбеним објектима, низак ниво хигијенских услова и сл.) Од укупно броја, 72,1% Рома је неактивно, а само 27,9% активно, што указује на висок ниво незапослености Рома и велику зависност од социјалних давања. Образовна структура ромске популације је неповољна. У просеку, само 64% ромске деце завршава основно образовање (93% у укупној популацији), док је стопа раног напуштања основне школе 80% (8% у укупној популацији). Средњу школу завршава 11,05% а вишу и високу тек 0,7% Рома и Ромкиња. Очекивани животни век Рома је 62,2 година (74,1 година за укупну популацију).