SUZANA PAUNOVIĆ: Srbija je postigla značajne rezultate u inkluziji Roma

Stopa smrtnosti romske dece smanjena je za 50% u odnosu na 2006. godinu (2006. godine je bila 26%, a za 2014. godinu iznosi 13%).

telegraf intervju 20 7 2016Nova Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja do 2025. godine postavljena je kao prioritet Vlade u oblasti zaštite i unapređenja prava ove manjine u Srbiji. Na koje oblasti je usmerena nova Strategija, po čemu se razlikuje od prethodne, kakvi su dosadašnji rezultati integracije Roma i koji je najveći problem romske zajednice u Srbiji u intervjuu za Telegraf govori direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.

 

Kakva je strategija za unapređenje položaja Roma u narednih nekoliko godina, šta možemo očekivati od države i kancelarije u ovom periodu?

Nova Strategija je zasnovana na principu inkluzivnosti, decentralizacije, racionalizacije, ekonomičnosti i efikasnosti, kao i na afirmativnim merama. Za razliku od prethodne Strategije, koja je imala 13 prioritetnih oblasti, nova Strategija je usmerena na manji broj oblasti, odnosno 5 oblasti (obrazovanje, zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje, stanovanje, zdravlje i socijalna zaštita). Razlog tome je činjenica da su prethodnom periodu postignuti značajni rezultati u 8 oblasti, koji se odnose na usvajanje zakona, podzakonskih akata i slično, tako da te oblasti sada više nisu predmet dugoročnih strateških mera, već redovnog sprovođenja usvojenih zakona.

Ovom Strategijom su otkonjeni nedostaci prethodne i uvažene su preporuke nezavisnih državnih organa. Strategija je usklađena sa Strategijom Evropa 2020, sa Operativnim zaključcima sa seminara koje Srbija redovno ima sa Evropskom komisijom (“Socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji”) i Akcionim planom za poglavlje 23.

Strategija pored Vlade poverava ovlašćenja, ali i odgovornost lokalnim samoupravama za sprovođenje mera koje se odnose na inkluziju Roma. Cilj ovoga je da se lokalne samouprave u značajnijoj meri, nego što je to bilo do sada, uključe u rešavanje problema pripadnika romske manjine koja živi u tim lokalnim samoupravama.

Za razliku od prethodne, novom Strategijom predviđena je čvrsta upravljačka struktura. Vlada će obrazovati Koordinaciono telo za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, koje će koordinirati rad državnih organa u vezi sa unapređivanjem položaja Roma i Romkinja, dok će Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pripremati godišnje izveštaja o realizaciji Strategije i Akcionog plana. Nakon prve dve godine primene Strategije biće sprovedena studija izvodljivosti za osnivanje posebnog organa državne uprave koji bi bio nadležan za upravljanje Strategijom i rešavanjem tzv. romskih pitanja.

 

Kakvi su dosadašnji rezultati integracije Roma, gde su postignuti najveći uspesi, a gde se suočavamo sa problemima?

Kroz sprovođenje prethodne Strategije za unapređenje položaja Roma do 2015. godine, kao i kroz uključenost u Dekadu za inkluziju Roma (2005-2015), Srbija je postigla značajne razultate koji mogu biti korišćeni kao primer dobre prakse za druge zemlje.

Pristup ličnim dokumentima rešen je kroz izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku koje su omogućile efikasan naknadni upis u matične knjige rođenih. U periodu od početka primene ovog zakona preko 25.000 ljudi je naknadno upisano u matične knjige rođenih. Osim što su dobili lična dokumenta, ovim ljudima je, zahvaljujući tome, omogućen pristup svim pravima.

Kada je reč o obrazovanju, došlo je do značajnih pomaka. U lokalnim samoupravama radi 181 pedagoški asistent koji doprinosi uključivanju i postizanju boljih rezultata romskih učenika u obrazovanju. Uz njihovu podršku je u predškolske ustanove upisano 1.300 dece, što je od posebnog značaja, imajući u vidu da se do sada pažnja nije posvećivala pripremama za obrazovanje, a što je za rezultat imalo veliku stopu napuštanja školovanja.

Primenom mera afirmativne akcije od 2003. godine na fakultete i visoke škole upisano je 1.782 studenta i 3.438 srednjoškolaca i ustanovljen sistem praćenja redovnosti pohađanja i postignuća učenika. U prethodne dve školske godine obezbeđeno je dodatnih 1.025 stipendija za romske srednjoškolce, kako bi bili motivisani i da nastave školovanje.

U oblasti zdravlja, rezultati rada 75 zdravstvenih medijatorki doveli su do velikog pomaka u oblasti zdravstvene zaštite. NJihov rad u vezi sa zdravstvenim prosvećivanjem Roma i Romkinja je najuspešnija mera u javnim politikama preduzetim nakon usvajanja Strategije za unapređivanje položaja Roma 2009-2015. godine. Zdravstvene medijatorke redovno pomažu stanovnicima neformalnih naselja u unapređenju zdravstvenog stanja i uključivanju u zdravstveni sistem (pribavljanju zdravstvenih knjižica, redovnih pregleda, vakcinacija dece itd). U poslednje 4 godine obavljeno je 460.125 poseta, a vakcinisano je preko 30.000 romske dece. Stopa smrtnosti romske dece smanjena je za 50% u odnosu na 2006. godinu (2006. godine je bila 26%, a za 2014. godinu iznosi 13%). Uticale su i na poboljšanje kontrole zdravlja za 4.500 trudnica i porodilja i na to da 11.177 žena izabere svog ginekologa, a njih 12.617 bude obuhvaćeno sistematskim pregledima.

U oblasti stanovanja prvi put je uspostavljena evidencija o broju i mestu neformalnih naselja u Srbiji, što daje mogućnost da se sredstva planski usmeravaju na rešavanje ovih problema. Prema podacima opština u Srbiji su identifikovana 583 neformalna/nelegalna romska naselja. Izrađeni su prvi urbanistički planovi za 12 podstandardnih romskih naselja u 10 opština i detaljno razvijeno 13 modela za unapređenje uslova stanovanja Roma. U ova naselja će se u narednom periodu infrastrukturno ulagati kako bi im se obezbedili bolji uslovi za život.

Pored socijalnih stanova kao modela za rešavanje stambenih pitanja, započela je i kupovina prvih seoskih domaćinstava, kao jednog humanijeg modela zbrinjavanja Roma. Data je podrška da se Romi prijave centrima za socijalni rad i tržištu rada u opštinama gde su kuće i stanovi kupljeni, a sva deca su uključena u obrazovni proces. I dalje su prisutni problemi u neplaćanju komunalnih računa za dobijene socijalne stanove, prodaji opreme koja je kupljena za opremanje stanova i kuća itd. Romi iz beogradskih naselja ne žele odlazak iz Beograda (gde se imaju najveću mogućnost za prikupljanje sekundarnih sirovina), što otežava rešavanje njihovih problema, jer se onda pozivaju na to da su prinudno raseljeni i da se krše njihova ljudska prava. Započeta je izrada propisa koji će urediti proceduru raseljavanja i legalizacije neformalnih naselja.

 

U prva četiri meseca zaposlena su 754 Roma sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovo je veliki korak napred. Da li se ovaj trend nastavlja i osećaju li se efekti ovog poduhvata?

Ovo je zaista veliki napredak ako imamo u vidu da to predstavlja povećanje u odnosu na isti period od prošle godine za 104.7 odsto. To nije slučajno, već je rezultat sistemskih mera koje država sprovodi u cilju unapređenja položaja Roma. Novom Startegijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja je predviđen set mera koji se odnosi na zapošljavanje, čime će se taj tred nastaviti i u budućnosti.

Kada je u pitanju oblast zapošljavanja, u 2015. godini evidentirano je 249 privatnih preduzetnika koji su imali zaposlene Rome, čime se otvorio prostor za angažovanje Roma u privatnom sektoru. Kroz projekt IPA 2012 koji realizuje Kancelarija za ljudska i manjinska prava sa ministarstvima u Vladi i Misijom OEBS u Srbiji dodatno je podržano 17 najboljih romskih preduzeća koja zapošljavaju oko 60 Roma.

U skladu sa Operativnim zaključkom koji se odnosi na rad značajnog broja Roma u sivoj ekonomiji, Kancelarija je inicirala izradu studije koja treba da utvrdi ključne uzroke, ali i da ponudi moguća rešenja kada je u pitanju rešavanje ovog pitanja. U tom cilju je organizovan skup razmene prakse sa opštinama, Nacionalnom službom za zapošljavanje, centrima za socijalni rad, savetom za zapošljavanje, romskim koordinatorima, preduzetnicima, organizacijama i udruženja koji razvijaju različite programe za zapošljavanje Roma, sa ciljem pronalaženja rešenja da se poveća aktivacija Roma i pronađe način da se oni prevedu iz neaktivnosti i nezaposlenosti u bilo kakvu zaposlenost, a potom razvijati dalje mehanizme održivog zapošljavanja.

 

Kao najveći problem romske zajednice u Srbiji ističe se obrazovanje. Koji su konkretni planovi države za rešavanje ovog problema i kakav je napredak na ovom polju?

Obrazovanje je preduslov za izlazak Roma iz siromaštva. Mere obrazovne politike usmerene na povećanje obuhvata dece u školama, povećavanja školskog uspeha romskih učenika uspešno se sprovode u školama i dovele su do prvih efekata, odnosno došlo je do značajnijeg povećanja obuhvata u osnovnoškolskom obrazovanju kod dece iz romske zajednice.

Uvođenje pedagoških asistenata pokazalo je nesumljivo pozitivan uticaj na obrazovna postignuća romskih učenika, redovnost pohađanja nastave, povećanje broja učenika u vannastavnim aktivnostima i unapređenje saradnje sa roditeljima učenika. U lokalnim samoupravama radi 181 pedagoški asistent koji doprinosi uključivanju i postizanju boljih rezultata romskih učenika u obrazovanju.

Republika Srbija od 2003. godine primenjuje pozitivne mere afirmativne akcije, kako bi se povećala dostupnost obrazovnih institucija i programa romskoj populaciji u cilju postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja. Od početka primene ovih mera do sada ukupno je upisano 1.782 studenta i 3.438 srednjoškolaca i ustanovljen sistem praćenja redovnosti pohađanja i postignuća učenika, a u školskoj 2015./2016. godini na fakultete i visoke škole upisano je 96 studenata romske nacionalnosti, a u srednje škole upisano je 422 učenika romske nacionalnosti.

Kako bi se osiguralo da ta deca nastave školovanje uspostavljeni su jasni kriterijumi za dodelu stipendija romskim srednjoškolcima i obezbeđeno ukupno 1.025 stipendija.

U cilju realizacije preventivnih programa kojim se nastoji obezbeđivanje sprečavanja napuštanja školovanja romske dece uspostavljen je mentorski sistem kroz opis posla mentora, status mentora u srednjim školama i promena u ključnim oblastima kvaliteta rada škola koje se odnose na podršku učenicima i postignuća učenika, podršku nastavi i učenju, saradnji škole sa lokalnom zajednicom.

Kada je u pitanju sprovođenje mera afirmativne akcije, ono što je novo u odnosu na prethodni period je da ćemo od sledeće godine po prvi put moći da pratimo postignuća učenika, odnosno imaćemo evidenciju koliko je učenika upisanih afirmativnom merom prešlo iz prvog u drugi razred srednje škole.

Inkluzija je proces koji podrazumeva uključivanje dece, ne samo u obrazovanje, nego i u sve ostale sfere života. Za postizanje tog cilja, neophodna je podrška svih sistema i njihova međusobna saradnja. Da bi se obezbedila intersektorska saradnja na lokalnom nivou, lokalna samouprava mora da aktivira sve postojeće resurse, da razvije nedostajuće resurse i obezbedi njihovu efikasnu međusobnu saradnju. Samo tako će opštine i gradovi u Srbiji da osiguraju svoj deci punu uključenost u obrazovne institucije i u društvo u celini.

 

Koliki je stepen diskriminacije prema Romima u Srbiji i koji su sve vidovi ove diskriminacije? Kako se boriti protiv ovoga?

Prema svim istraživanjima, Romi su društvena grupa koja je najviše izložena diskriminaciji, i zajedno sa siromaštvom, ona predstavlja prepreku socijalnom uključivanju Roma i Romkinja. Uvažavajući ovu činjenicu Republika Srbija je ustanovila i primenjuje antidiskriminacione politike i pokazuje jasnu opredeljenost za sistematsku izgradnju institucionalnog i zakonodavnog okvira, kao i mehanizama borbe protiv diskriminacije.

Unapređenje položaja Roma i Romkinja je vezano za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava. Problemi kojima se bavi nova Strategija u vezi sa obrazovanjem, zapošljavanjem, zdravstvenom i socijalnom zaštitom i stanovanjem suštinski se odnose na pristup Roma i Romkinja ovim ljudskim pravima čiji je sadržaj definisan međunarodnim pravom kroz paktove i konvencije koje je Republika Srbija ratifikovala.

Svesni smo da ovakav posao zahteva punu posvećenost i koordinaciju svih relevantnih socijalnih aktera od nacionalnog do lokalnog nivoa, kako bi se unapredio položaj romske zajednice.

 

Kakav rezultat postižu koordinatori za pitanja Roma? Koji je njihov značaj?

Koordinatori rade u opštinskim upravama i pomažu Romima da brže ostvaruju svoja prava u opštinama gde žive.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava je podržala rad Asocijacije romskih koordinatora koja okuplja 44 koordinatora za romska pitanja. U proteklom periodu smo, kao vid podrške opštinama i gradovima, uradili ujednačavanje i standardizaciju opisa poslova koordinatora za romska pitanja.

Kancelarija je podržala i rad Mreže za romska pitanja, koju je osnovala SKGO u okviru projekta “Jačanje uloge lokalnog romskog koordinatora u lokalnim samoupravama u Srbiji” . Članice ove Mreže su 83 lokalne samouprave, sa 113 članova (koordinator za romska pitanja, koordinator za nacionalne manjine, član veća, načelnik opštinske uprave, načelnik za društvene delatnosti). Dobre prakse u inkluziji Roma i Romkinja koje su uspostavljene na lokalnom nivou kroz rad romskih koordinatora, zdravstvenih medijatorki, predagoških asistenata i kroz uvođenje mobilnih timova za inkluziju Roma prenesene su u novu strategiju i očekujemo da će zaživeti širom Srbije.

Formiranjem mobilnih timova u 20 jedinica lokalne samouprave omogućena je bolja međusektorska saradnja i podela nadležnosti i odgovornosti između lokalnih aktera koje se bave pitanjima Roma. Kroz mobilne timove su prvi put uvezani mehanizmi koji su uspostavljeni u prethodnom periodu kako bi građani romske nacionalnosti mogli brže i lakše da ostvare svoja prava.

 

Verovatno najdiskriminisanija grupa u celoj Srbiji su Romkinje. Sa kakvim sve vidovima diskriminacije se one suočavaju i šta država planira da uradi kako bi im se položaj poboljšao?

Romska zajednica je zadržala patrijarhalan, tradicionalan karakter koji je ne samo prepreka ostvarivanju prava i ravnopravnosti Romkinja, već je i izvorište diskriminacije. Romkinje su često žrtve nasilja u porodici i partnerskim odnosima, kao i trgovine ljudima, zbog neprosvećenosti i nedostatka novca zanemaruju zdravlje, teško se zapošljavaju, rano napuštaju školovanje i zasnivaju sopstvene porodice, a i životni vek im je kraći. Svesni smo toga kao društvo, i kao država i preduzimamo mere u cilju da se to stanje promeni.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava posvećena je podsticanju što većeg učešća Romkinja u procesu planiranja i sprovođenja politika i programa ikluzije Roma, jer na taj način osigurava da ove politike i programi odgovaraju potrebama Romkinja i da su celokupno uspešne.

 

(Telegraf.rs)