Знањем против дискриминације - интервју Сузане Пауновић за магазин Глориа

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић већ две деценије помаже најугроженијим појединцима и групама у нашем друштву, храбро се борећи за једнакост свих, без обзира на различитост идеја и ставова, вере, нације и језика. Кад је новинари питају како би описала себе и то што ради, најрадије цитира сараднике, који кажу да је строга али праведна. Уз широк осмех додаје да је посебно борбена када је реч о породици, за коју би, ако треба, и свет окренула.

suzana gloria naslovКоји стереотип најчешће рушите?

- Онај по коме ако сте успешна пословна жена, не можете имати времена и за приватни живот. Трудим се да сваки тренутак с породицом проведем квалитетно. Засада ми то успева.

Прате ли то разна одрицања?

- До сваког успеха стиже се одрицањем. Млади данас мање улажу у своју каријеру, али и у партнерске односе. Успех се мери искључиво новцем, а изгубиле су се праве вредности - љубав, пријатељство и лепа реч. Успешну жену одликује баланс који је постигла између каријере и породице, посла и љубави, узимања и давања.

Шта је најпотребније да Србија постане друштво с нултим степеном толеранције према насиљу, неједнакости, предрасудама?

- Једно од основних оруђа у борби против предрасуда и у тежњи ка толерантнијем друштву, али и нашем индивидуалном развоју, јесте знање. Толеранцији морамо да се учимо, баш као што морамо да научимо да дијалогом решавамо проблеме. Зато је потребно што више говорити о овој теми и зато позивам све да се ујединимо око правих вредности и уважавања различитости.

Процес рада на документима који се тичу националних мањина потпуно је транспарентан и отворен?

- Апсолутно. Имамо велику радну групу, коју чине представници националних мањина, Владе, експерти. Сви имамо исти циљ - да документ на коме радимо буде наш заједнички став о томе шта треба даље урадити у односу на положај националних мањина, примену постојећих и измену неких законских решења. Подсетићу да у Србији, према последњем попису, живи око 17 посто припадника националних мањина.

Још 2009. усвојена је Стратегија за унапређење положаја Рома. Да ли се од тада њихов положај побољшао?

- У протеклом периоду за више од 20.000 људи обезбеђена су лична документа, први пут имамо преглед неформалних ромских насеља, ангажовани су педагошки асистенти који помажу деци у образовном процесу, као и здравствене медијаторке, чијим радом је преполовљена смртност ромске деце. У 20 градова формирани су и први мобилни тимови, који дају велики допринос успостављању интерсекторске сарадње на локалу како би припадници ромске националне мањине брже могли да остваре своја права.

Да ли је тачно да Ромкиње трпе вишеструку дискриминацију? Како ваша Канцеларија настоји да реши тај проблем?

- Ромкиње су заиста у високом ризику од вишеструке дискриминације.Треба имати у виду да је ромска заједница задржала традиционални патријархални карактер, који не само да је препрека остваривању права Ромкиња већ је неретко и извориште дискриминације. Оне су често жртве насиља, трговине људима, тешко се запошљавају, животни век им је краћи. Влада, као и бројне невладине организације, максимално се труде да овим женама пруже помоћ и подршку.

Пратећи Акциони план за примену Стратегије превенције и заштите од дискриминације садржи сет конкретних мера. Којих?

- Стратегија и Акциони план нису само списак лепих жеља већ и добро осмишљене мере, за чију је реализацију Влада Србије обезбедила све потребне предуслове, пре свега финансијске. До 2018. биће издвојено око четири милијарде динара за активности које треба да спрече и санкционишу дискриминацију жена, старијих особа, деце, особа с инвалидитетом.