Danas se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

Danas se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom,,Nekada su osobe sa invaliditetom bile briga jedino svoje porodice. Danas je to ipak nešto drugačije. Republika Srbija je postigla napredak u pogledu zakonske i podzakonske regulative kada je u pitanju položaj osoba sa invaliditetom'', podsetila je Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar obeležiće se širom sveta, širom Srbije sa idejom da se na današnji dan posebno ukaže na probleme sa kojima se u svakodnevnom funkcionisanju naši sugrađani suočavaju.

Paunović je istakla da prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbiji živi 571.780 građana koji su se izjasnili da sebe doživljavaju kao osobu sa invaliditetom. Osobama sa invaliditetom smatraju se oni koji su se u popisu izjasnili da imaju teškoća ili su potpuno onemogućeni da obavljaju svakodnevne aktivnosti. To je 7,96% od ukupnog broja građana Srbije, ističe Paunović. Osobe sa invaliditetom češće od drugih izložene su diskriminaciji, a problem koji značajno doprinosi diskriminaciji osoba sa invaliditetom je pitanje nepristupačnosti objekata, stopa nezaposlenosti, kao i još uvek nedovoljna podrška u zajednici.

Iako Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom izričito zabranjuju diskriminaciju osoba sa invaliditetom u pogledu korišćenja javnih objekata i površina, kao i javnih usluga, u praksi se to redovno dešava, podseća Paunović. Postoji potreba izmene postojećih posebnih zakona i podzakonskih akata u ovoj oblasti, naročito akata jedinica lokalne samouprave, ali i izrada novih zakonskih tekstova koji će osobama sa invaliditetom pomoći da ravnopravno sa drugim građanima koriste sve resurse u zajednici. Ne smemo zaboraviti da osobe sa invalditetom često ne mogu da koriste gradski prevoz, da su im pozorišta, bioskopi nedostupni, a veliki broj zdravstveih i socijalnih ustanova, kao i sudova nije prilagođen osobama sa invaliditetom.

Osobe sa invaliditetom koje pripadaju i drugim marginalizovanim društvenim grupama često se u praksi susreću sa diskriminacijom po više osnova tzv. „višestrukom” diskriminacijom. To je pre svega sluačj sa ženama sa invaliditetom; decom i mladima sa invaliditetom; osobama sa invaliditetom pripadnicima nacionalnih manjina i izbeglim i interno raseljenim licima sa invaliditetom.

Žene sa invaliditetom trpe višestruku diskriminaciju kako usled svog invaliditeta, tako i zbog društvenih stereotipnih uloga muškaraca i žena generalno. One se i teže školuju, zapošljavaju, za obavljanje istog posla dobijaju manju naknadu i češće su žrtve porodičnog nasilja u odnosi na žene bez invaliditeta. Deca i mladi sa invaliditetom predstavljaju posebno osetljivu grupu, ističe Paunović i još jednom podseća na neophodnost udruženog delovanja svih aktera u cilju ravnopravnog i neometanog funkcionisanja u društvu u kojem će svaka osoba moći da ostvari svoj puni potencijal.