Paunović: Značaj edukacije u borbi protiv zločina iz mržnje

Beograd, 24. oktobar 2019. godine - Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije Suzana Paunović ukazala je danas na to da borba protiv zločina iz mržnje podrazumeva kontinuirane napore svih u društvu.

Paunović je na Regionalnoj konferenciji o obrazovanju u oblasti zločina iz mržnje u Jugoistočnoj Evropi, istakla da je cilj ovog skupa da se omogući regionalnim akterima da razmene iskustva i primere dobre prakse i da predstave izazove u vezi sa obrazovanjem o zločinima iz mržnje.

Prema njenoj oceni, današnja konferencija je izuzetno značajna jer predstavlja presek stanja u različitim oblastima borbe protiv zločina iz mržnje, radu sa pravosudnim organima, policijom, nevladinim sektorom, akademskim institucijama i mladima.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava je u poslednjih šest godina uložila velike napore da koordinira aktivnosti pomenutih aktera organizujući, uz pomoć Misije OEBS-a, međuresorne sastanke za borbu protiv zločina iz mržnje.

Prema njenim rečima, do sada je organizovano 13 ovakvih sastanaka koji su doprineli ne samo uspostavljanju dijaloga između vladinog i nevladinog sektora, već su i rezultirali konkretnim aktivnostima koje su direktno pomogle samim žrtvama.

Sastanci su prepoznati i od strane međunarodnih aktera, među kojima je i Evropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije  (EKRI), koja je u svom izveštaju za Srbiju iz 2017. godine pohvalila ovu dobru praksu, dodala je Paunović.

Zamenica republičke javne tužiteljke Jasmina Kiurski saopštila je da su u poslednje dve godine u Srbiji donete dve osuđujuće presude protiv počinilaca zločina iz mržnje, od ukupno 16 predmeta koje je pokrenuo javni tužilac u vezi sa tim krivičnim delom.

Kiurski je navela da je veliki broj od tih preostalih 14 predmeta u završnoj fazi, te da Tužilaštvo očekuje osuđujuće presude.

Zločin iz mržnje uveden je 2012. godine izmenama Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu u martu 2013. godine, podsetila je ona i dodala da je to krivično delo globalna pojava prisutna u manjem ili većem obimu na svim geografskim prostorima i u svim vremenima.

Ponosni smo na to što smo uspeli da prepoznamo značaj normiranja zločina iz mržnje u nacionalnom zakonodavstvu, ali i da uočimo izvesne nepreciznosti same zakonske regulative, podvukla je Kuirski i naglasila važnost brze i blagovremene primene zakonske regulative u toj oblasti.

Prema njenim rečima, cilj odredbe Krivičnog zakonika, koja se odnosi na zločin iz mržnje, jeste da se obezbedi strože kažnjavanje krivičnih dela motivisanih mržnjom, ali i da se obezbedi pojačana zaštita žrtava ovih krivičnih dela kako bi im se dalo do znanja da država zaista vodi računa o njihovim pravima i položaju.

Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić rekao je da je ta akademija u svoje programe uvrstila i posebno obrađivanje teme zločina iz mržnje u okviru šire oblasti borbe protiv diskriminacije.

On je ukazao na to da se razvija poseban program, odnosno multisektorska obuka uz učešće sudija, tužilaca, predstavnika civilnog sektora i MUP-a, naglašavajući važnost adekvatnog, brzog i efikasnog kažnjavanja počinilaca, ali i rad na prevenciji takvih zločina.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio predočio je da su u Srbiji u poslednjih sedam godina uspostavljena važna partnerstva u borbi protiv zločina iz mržnje, uključujući i međusektorsku grupu za borbu protiv te vrste zločina.

Prema njegovim rečima, zločini iz mržnje, bilo verbalni ili fizički, ostavljaju dalekosežne posledice i mogu da naprave atmosferu straha u društvu.

Oricio je naglasio da policajci igraju ključnu ulogu u prepoznavanju zločina iz mržnje i usmeravanju istrage u pravom smeru.
 

Izvor:Vlada Srbije