Unapređenje zdravlja Roma kao cilj

Socijalekonomski uslovi i marginalizovanost romske zajednice imaju negativan uticaj na zdravlje i informisanost o zdravlju Roma. U poređenju s opštom populacijom, Romkinje i deca imaju slab pristup zdravstvu, a brojna istraživanja pokazuju da veliki broj Roma u Srbiji nema zdravstveno osiguranje.

Romi u marginalizovanim naseljima lošije su informisani o zdravstvenim rizicima i pitanjima kao što su zdravlje repoduktivnih organa i poznavanje načina prenošenja visura HIV-a.

Kako objašnjava dr Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljuska i manjinska prava, u kombinaciji s riskantnim ponašanjem u odnosu na ukupnu populaciju, kao što je rana trudnoća, ovo čini Romkinje naročito zdraveno ugroženim. U romskoj populaciji dominiraju iste bolesti kao i opštoj populaciji: kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, kancer i astma.

- Podaci iz Istraživanja višestrukih pokazatelja ukazuju na smanjenje stope smrnosti dece u romskim naseljima (na hiljaju živorođene dece) i to za odojčad sa 25 u 2005. godini na 14 u 2010, a za decu od pete godine sa 28 u 2005. na 15 u 2010. godini. Procenat žena koje znaju gde mogu da se testiraju na HIV veći je za osam odsto u odnosu na 2005. godinu – objasnila je dr Paunović.

U domovima zdravlja angažovano je 75 zdravstvenih madijatorki iz romske zajednice s ciljem da se unapredi zdravlje Roma, naročito žena i dece, da se poboljša dostupnost zdravene zaštite, nivo informisanosti o zdravlju i smanji nejednakost. Paunovićeva kaže da su sprovedene mere i aktivnosti dovele do povećanja broja zdravstveno osiguranih osoba, vakcinisane dece, sistematskih pregleda Roma uključenih u savetovališta i preventivne centre domova zdravlja, onih koji su izabrali lekara, usvojili zdrave stavove života, stekli znanja o kontroli zdravlja, zaštiti od zaraznih bolesti, planiranju porodice, štetnosti psihoaktivnih supstanci, pravilnoj ishrani i čuvanju namirnica, ličnoj i opštoj higijeni, značaju uklanjanja otpada, nasilju, zanemarivanju, zlostavljanju, trogivni ljudima, pravima iz socijalne i zdravene zaštite, kao i zdravenstonog osiguranja.

Od početka uvođenja mreže zdravstvenih medijatorki 2008. godine, tokom njihovih poseta romskih naseljima, obuhvaćeno je 120.708 Roma i Romkinja, realizovano 36.600 prvih poseta romskim porodicama, obezbeđena lična dokumenta i zdravstvene legitimacije za 9.086 Roma i Romkinja i vakcinisano 8.238 dece. Urađeno je oko 5.000 sistematskih pregleda žena, od čega 2.300 trudnica porodilja.

- Ministarstvo zdravlja planira da tokom 2013. godine sistematizuje poziciju zdravstvenih medijatorki kako bi postale deo redovnog zdravstvenog osoblja. Izrađen je nacrt Akcionog plana za unapređenje položaja Roma za period od 2012. Do 2014. godine. U nacrtu postoji deo koji se odnosi na zdravlje Roma. U cilju povećanja pristupačnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite za romsku populaciju, pomenutim akcionim planom predviđene su aktvinosti koje se odnose na organizovanje edukacije u vezi s pravima Roma u oblasti zdravstvene zaštite, i to: seminara za zaposlene Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje o specifičnom položaju romske populacije u sistemu obaveznog zdravstveno osiguranja, seminara i radionica za zdravstvene radnike i saradnike radi upoznavanja sa specifičnim potrebama romske populacije, uspostavljanja bolje komunikacije i razumevanja, edukacije o pravima na zdravstvenu zaštitu i unapređenje rada patronažnih sestara – zaključila je Paunovićeva.

Preuzeto iz Dnevnog lista "Politika".