Србија пример добре праксе у региону за праћење УН препорука

Београд, 19. новембар 2018. -  Сва уговорна тела Уједињених нација позитивно су оценила системски уређен начин на који Србија прати примену препорука које Уједињене нације упућују нашој држави, истакла је Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права и председница Савета Владе за праћење УН препорука на данас одржаној регионалној конференцији „Праксе у извештавању према уговорним телима Уједињених нација за заштиту људских права и праћење примене препорука”.

Владa Србије иницирала је дијалог са земљама из региона у циљу размене добрих пракси и будућим корацима у процесу примене добијених препорука од уговорних тела УН-а.

Конференцији су, поред чланова Савета Владе Србије за праћење УН препорука, представника парламента, независних тела, међународних и организација цивилног друштва  учествовали и представници из 4 земље региона: Босна и Херцеговина, Албанија, Црна Гора и Македонија.

Имајући у виду важност системског праћења препорука уговорних тела Уједињених нација за заштиту људских права, као и изазове са којима се државе на овом пољу суочавају, сматрам да размена добрих искустава и пракси може унапредити укупне прилике на пољу људских права у свим земљама које су учествовале на овој конференцији, навела је Пауновић.

Пауновић је указала да је Србија чланица осам од девет међународних уговора о људским правима и да редовно подноси извештаје уговорним  телима УН-а. До сада је наша држава представила 16 пута извештаје пред уговорним телима за људска права и прошла три циклуса УПР-а.

У циљу испуњавања препорука за успостављање ефикасног механизма за праћење препорука УН датих државама чланицама у Другом циклусу Универзалног периодичног прегледа, Влада Србије је 19. децембра 2014. године образовала Савет за праћење примене препорука механизама УН за људска права.

Влада Србије је уложила велике напоре да би овај механизам био успостављен, као и да га учини оперативним и ефикасним. Размењивали смо искуства са државама у циљу унапређења процеса извештавања,  Финском, Аустријом и Белгијом.

Савет је умногоме олакшао извештавање уговорним телима УН-а, као и сарадњу међу релевантним инситуцијама задуженим за праћење препорука, тако и сарадњу са УН-ом.

У претходном периоду Савет је радио на подизању капацитета чланова Савета, али и увођењу контакт особа као додатног одрживог механизма за постизање континуитета у праћењу и спровођењу препорука.

Савет је развио План за праћење препорука УН. По први пут на једном месту имамо свеобухватан преглед свих препорука које УН даје Србији. Поред тога, План садржи  предузете активности на испуњавању препорука, надлежене институције које учествују у испуњавању препорука, рок за реализацију, индикатор успешности, примедбе организација цивилног друштва које су механизмима Уједињених нација за људска права достављале алтернативне извештаје (shadow reports) и других релевантних актера. Савет на овај начин тренутно прати 388 препорука уговорних тела УН, укључујући и препоруке из трећег циклуса Универзалног периодичног прегледа.

Од самог оснивања рад овог Савета је отворен за дијалог са организацијама цивилног друштва и залаже се за изградњу ефикасног модалитета за њихово укључивање у све  активности које спроводи, истакла је Пауновић.

У циљу ефикаснијег праћења спровођења препорука, уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији и Тима за људска права УН у Србији, креирана је и Платформа организација за сарадњу са механизмима УН за људска права која броји 16 организација цивилног друштва, навела је Пауновић. Ова Платформа треба да допринесе бољем сагледавању и спровођењу обавеза које је Србија преузела ратификацијом конвенција УН и да увид у податке на локалном нивоу.

У наредном периоду предстоји нам заједнички рад на развијању одговарајућих индикатора у области људских права који треба да омогуће да се постигне објективна процена сопственог напретка постигнутог у осигуравању уживања људских права, и њихово повезивање са Циљевима одрживог развоја, закључила је Пауновић.

Дводневна конференција организује се данас и сутра у Београду у партнерству Владе Републике Србије, Тима за људска права Уједињених нација у Србији и Мисије ОЕБС у Србији.