Унапређење здравља Рома као циљ

Социјалекономски услови и маргинализованост ромске заједнице имају негативан утицај на здравље и информисаност о здрављу Рома. У поређењу с општом популацијом, Ромкиње и деца имају слаб приступ здравству, а бројна истраживања показују да велики број Рома у Србији нема здравствено осигурање.

Роми у маргинализованим насељима лошије су информисани о здравственим ризицима и питањима као што су здравље реподуктивних органа и познавање начина преношења висура ХИВ-а.

Како објашњава др Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за љуска и мањинска права, у комбинацији с рискантним понашањем у односу на укупну популацију, као што је рана трудноћа, ово чини Ромкиње нарочито здравено угроженим. У ромској популацији доминирају исте болести као и општој популацији: кардиоваскуларна обољења, дијабетес, канцер и астма.

- Подаци из Истраживања вишеструких показатеља указују на смањење стопе смрности деце у ромским насељима (на хиљају живорођене деце) и то за одојчад са 25 у 2005. години на 14 у 2010, а за децу од пете године са 28 у 2005. на 15 у 2010. години. Проценат жена које знају где могу да се тестирају на ХИВ већи је за осам одсто у односу на 2005. годину – објаснила је др Пауновић.

У домовима здравља ангажовано је 75 здравствених мадијаторки из ромске заједнице с циљем да се унапреди здравље Рома, нарочито жена и деце, да се побољша доступност здравене заштите, ниво информисаности о здрављу и смањи неједнакост. Пауновићева каже да су спроведене мере и активности довеле до повећања броја здравствено осигураних особа, вакцинисане деце, систематских прегледа Рома укључених у саветовалишта и превентивне центре домова здравља, оних који су изабрали лекара, усвојили здраве ставове живота, стекли знања о контроли здравља, заштити од заразних болести, планирању породице, штетности психоактивних супстанци, правилној исхрани и чувању намирница, личној и општој хигијени, значају уклањања отпада, насиљу, занемаривању, злостављању, трогивни људима, правима из социјалне и здравене заштите, као и здравенстоног осигурања.

Од почетка увођења мреже здравствених медијаторки 2008. године, током њихових посета ромских насељима, обухваћено је 120.708 Рома и Ромкиња, реализовано 36.600 првих посета ромским породицама, обезбеђена лична документа и здравствене легитимације за 9.086 Рома и Ромкиња и вакцинисано 8.238 деце. Урађено је око 5.000 систематских прегледа жена, од чега 2.300 трудница породиља.

- Министарство здравља планира да током 2013. године систематизује позицију здравствених медијаторки како би постале део редовног здравственог особља. Израђен је нацрт Акционог плана за унапређење положаја Рома за период од 2012. До 2014. године. У нацрту постоји део који се односи на здравље Рома. У циљу повећања приступачности, доступности и квалитета здравствене заштите за ромску популацију, поменутим акционим планом предвиђене су актвиности које се односе на организовање едукације у вези с правима Рома у области здравствене заштите, и то: семинара за запослене Републичког фонда за здравствено осигурање о специфичном положају ромске популације у систему обавезног здравствено осигурања, семинара и радионица за здравствене раднике и сараднике ради упознавања са специфичним потребама ромске популације, успостављања боље комуникације и разумевања, едукације о правима на здравствену заштиту и унапређење рада патронажних сестара – закључила је Пауновићева.

Преузето из Дневног листа "Политика".